Koliko je engleski jezik intuitivan?

Engleski jezik govori najmanje 1,5 milijardi ljudi širom sveta, što svakako sugeriše da bi trebao u velikoj meri biti intuitivan. Međutim, da li je to zaista slučaj? Ako bismo pitali bilo kojeg početnika ili izvornog govornika, svi bi se složili oko jednog: engleski jezik može biti nepredvidiv i ponekad delovati potpuno nelogično.

Uzimajući to u obzir, odlučili smo da ga podvrgnemo jednoj kratkoj analizi. Da li je zaista najneobičniji, najzahtevniji i najnelogičniji jezik među svetskim jezicima? Uporedićemo ga sa nekoliko drugih jezika, a činjenice će govoriti same za sebe.

I before E except after C?

Recite to rečima kao što su weird, height i their. Zašto reči rough, though, through i bough sve izgledaju slično, a izgovaraju se potpuno različito?

Poređenje sa španskim i srpskim jezikom dodatno naglašava koliko je engleski nepredvidiv. U španskom se reči uglavnom izgovaraju onako kako su napisane, što olakšava proces učenja.

Srpski ide korak dalje – izgovor je uvek identičan pisanju, što je u velikoj meri zasluga Vuka Karadžića i njegove reforme.

U tom kontekstu, engleski deluje kao lingvistički lavirint. Ali upravo te nelogičnosti čine ga jedinstvenim i možda čak… zabavnim?

Zašto se colonel izgovara kao kernel?
Zašto read rimuju sa red u prošlom vremenu, ali sa reed u sadašnjem?

Primer koji mnogi profesori koriste da bi dočarali koliko engleski izgovor može biti nepredvidiv jeste reč ghoti. Da li se ova reč može izgovarati kao fish?

gh iz enough → f
o iz women → i
ti iz nation → sh

Probajte da naglas pročitate:
The wind was too strong to wind the sail.
Jenny held a hot cup of tea to her mouth and blew into the blue cup.

Osvrnimo se na neke klasične izraze koji zbunjuju učenike, a izvorne govornike slatko nasmeju.

Kick the bucket (neko je umro?!)

Break a leg (za sreću?)

It’s raining cats and dogs (gde su te životinje?!)

Drugi jezici takođe imaju zabavne izraze. Na primer, Francuzi kažu avoir une araignée au plafond (doslovno: imati pauka na plafonu) kada žele da kažu da je neko pomalo ekscentričan.

Engleski ima samo 12 glagolskih vremena. Čak i napredni govornici ponekad zastanu pre nego što upotrebe past perfect continuous.

A redosled reči? Pokušajte da objasnite zašto kažemo big red balloon umesto red big balloon. (To je zapravo tajno pravilo redosleda prideva koje niko ne uči.)

Uporedimo sa:
Mandarinskim kineskim, koji uopšte nema glagolska vremena.
Turskim, u kojem glagol dolazi na kraju rečenice.

Možda engleski nije jedini jezik sa neuobičajenim karakteristikama, ali svakako spada među najnepredvidivije – prepun je kontradikcija, iznenađujućih pravila i raznovrsnih izraza.

Njegova gramatička struktura često prkosi logici, dok pravila izgovora mogu delovati nesistematično i zbunjujuće. Dodatan izazov predstavljaju reči koje se isto pišu, ali se različito izgovaraju, kao i pravila koja važe u jednom kontekstu, ali se menjaju u drugom.

Ipak, upravo ta nepredvidivost može ga učiniti zanimljivim za učenje. To je jezik koji se neprestano menja, usvaja nove reči iz različitih kultura, krši sopstvena pravila i istovremeno pruža priliku za igru i slobodno izražavanje.

Možda nije najlakši za savladavanje, ali sigurno nudi jedinstveno iskustvo svakome ko odluči da ga proučava.

Želite da unapredite svoje znanje engleskog jezika i pritom uživate u procesu učenja?

Pridružite se Beowulf Akademiji i zajedno ćemo istražiti njegove neobične i zanimljive karakteristike!

Tekst napisao: Dipl. filolog engleskog jezika i književnosti Aleksandar Mandić